Bespuce - Milicevic, Veljko
12,99 €
inkl. MwSt.

Versandfertig in 1-2 Wochen
  • Broschiertes Buch

Kratki lirski roman Bespuce najznacajnije je delo Veljka Milicevica. Smatra se prvim modernim romanom u srpskoj knjizevnosti. Napisan je u Londonu, a objavljivan u nastavcima, od januara do juna 1906. godine, u casopisu ¿Srpski knjizevni glasnik". Prvi put je stampan kao zasebna knjiga tek sest godina kasnije, 1912. u Sarajevu. Kroz lik Gavre Djakovica, koji se iz Zagreba vraca u rodnu Liku gde se sada oseca kao stranac medju svojima, pisac u ovom romanu licnosti i atmosfere, sa malo ili gotovo nimalo radnje, istrazuje unutrasnji svet glavnog junaka, njegova osecanja, nemire i licne borbe.…mehr

Andere Kunden interessierten sich auch für
Produktbeschreibung
Kratki lirski roman Bespuce najznacajnije je delo Veljka Milicevica. Smatra se prvim modernim romanom u srpskoj knjizevnosti. Napisan je u Londonu, a objavljivan u nastavcima, od januara do juna 1906. godine, u casopisu ¿Srpski knjizevni glasnik". Prvi put je stampan kao zasebna knjiga tek sest godina kasnije, 1912. u Sarajevu. Kroz lik Gavre Djakovica, koji se iz Zagreba vraca u rodnu Liku gde se sada oseca kao stranac medju svojima, pisac u ovom romanu licnosti i atmosfere, sa malo ili gotovo nimalo radnje, istrazuje unutrasnji svet glavnog junaka, njegova osecanja, nemire i licne borbe. Potpunim otudjenjem od sebe, koje nastupa posle bega iz gradske u idilicnu seosku sredinu gde ne uspeva da pronadje jednostavne radosti zivota, glavni lik ovog dela postaje prvi tipski antijunak nase knjizevnosti.
Hinweis: Dieser Artikel kann nur an eine deutsche Lieferadresse ausgeliefert werden.
Autorenporträt
Veljko Milicevic (1886 ¿ 1929) bio je srpski pisac moderne, novinar i prevodilac. Prava i romanske knjizevnosti studirao je u Zenevi, Londonu i Parizu. U balkanskim ratovima i Velikom ratu ucestvovao je kao dobrovoljac i ratni dopisnik. Kao diplomata, deo Velikog rata proveo je u Francuskoj, sa crnogorskom vladom u emigraciji. Nosilac je brojnih odlikovanja me¿u kojima i crnogorske Srebrne medalje za hrabrost. Posle Prvog svetskog rata ziveo je u Beogradu. Od 1923. godine pa sve do smrti, bio je clan redakcije ¿Politike". Znacajan trag ostavio je i kao prevodilac.