Tekstove u knjizi Godina smrdljivog Martina bilo bi ponajbolje opisati kao minifikcije (mikrofikcije) motivirane razlicitim zgodama, prostorima, likovima, emocionalnim stanjima... Tekstovi su realisticni, ali ne moze se reci da pred sobom imamo stvarnosnu prozu. Realizam je koriSten kao podloga i zrcali se u situacijama, ili opisima koji ne prekoracuju granicu onoga Sto je stvarno, koje se evocira opisima obicnih ljudi, detaljno opisanih prostora, mjestimice imenovanih prepoznatljivim toponimima. SvakidaSnjica je arhiv iz kojega autor izvlaci svoje slike i dogodovStine. Medutim, te sekvencije nisu pisane iz neutralne perspektive, ne svode se na faktografski iskaz, nego uspijevaju defamilijarizirati ono Sto smo automatizmom navade zaboravili dozivljavati. Otuda tonalitet ovih fikcija, tonalitet u kojem su i prepoznavanja i cudenja, tonalitet koji ispreplice emocije i misao. U najboljoj maniri minimalizma od jednake je vaznosti ono Sto je iskazano i ono Sto je neizreceno.
(Stipe Grgas)
(Stipe Grgas)
Dieser Download kann aus rechtlichen Gründen nur mit Rechnungsadresse in A, B, BG, CY, CZ, D, DK, EW, E, FIN, F, GR, H, IRL, I, LT, L, LR, M, NL, PL, P, R, S, SLO, SK ausgeliefert werden.