Andere Kunden interessierten sich auch für
Neobičan čovek doseljava se u komšiluk. Elizabet je tek devojčica od osam godina, a Danijelu je skoro osamdeset, no od trenutka kada se budu sreli, neće se odvajati jedno od drugog, makar bili udaljeni kilometrima i godinama. Taj starac na zalasku životnog puta i devojčica koja je tek na početku života, pružiće jedno drugom ljubav i razumevanje kakvo je moguće samo između dva čista ljudska bića.
U trenutku kada roman počinje Danijelu Gluku je preko 100 godina. On uglavnom spava, ili bar tako Elizabet misli. Redovno ga posećuje i pored njega čita knjigu, jer retki su trenuci kada se Danijel budi iz dubokog sna, sličnog komi, i promrmlja tek pokoju rečenicu. Ali Danijel je naučio Elizabet šta je mašta.
U trenutku kada roman počinje Elizabet vadi novi pasoš. Britanija je izašla iz Evropske unije i mnogo se šta promenilo. Osim birokratije. „Ovo nije fikcija, ovo je pošta”, reći će joj službenik kada Elizabet iz ko zna kog pokušaja uspe da pošalje neophodnu dokumentaciju.
U trenutku kada roman počinje mnogo se šta već dogodilo, čitavi životi su odigrani.
Ovo je jedna od onih knjiga čije se rečenice lepe za uspomene: „Došlo je vreme da ljudi jedni drugima drže predavanja. Niko više ni s kim ne pokušava da razgovara.”
„Putovanje kroz vreme je moguće… Neprestano putujemo. Iz trenutka u trenutak, iz minuta u minut.” „Niko nije govorio kao Danijel. I svi su govorili kao Danijel.” „Umorna sam od vesti. Umorna sam od toga kako nevažne stvari prikazuju kao važne.” „Pronaći ću je u jesen / Jesen ju je poljubila / Jesenja maglina / Letnji brat jesenja sestra / Jesen je prošla, leta više nema.”
Ovo je jedna od onih knjiga koje vas navedu da zastanete. Zaustavite rutinu, led površine krcne i propadnete, jedini pad koji vas vodi nagore, koji tera da se zapitate. Šta radim ja? Kakav je ovo svet koji me okružuje? Zašto samo stojim i posmatram? Ili sklanjam pogled. Kuda žurim? Gde ću stići? Koje granice zapravo moram da pređem? Kad sam se poslednji put radovala/-o? Umem li da prepoznam ljubav? Čega se plašim? Šta su moje uspomene? Ko ih stvara?
Jesen je još jedan roman iz sezonskog kvarteta Ali Smit, koji još čine i Leto, Proleće i Zima.
Predivan roman.
Roman je bio u najužem izboru za nagradu Men buker, proglašen je Značajnom knjigom Vašington posta i jedna je od deset knjiga godine prema oceni Njujork tajmsa.
„Jesen je nesumnjivo Ali Smit u svom najboljem izdanju.”
Tajms
„Ovo je mesto na kom ćemo reći: Ali Smit ima divan um.”
Njujork tajms
U trenutku kada roman počinje Danijelu Gluku je preko 100 godina. On uglavnom spava, ili bar tako Elizabet misli. Redovno ga posećuje i pored njega čita knjigu, jer retki su trenuci kada se Danijel budi iz dubokog sna, sličnog komi, i promrmlja tek pokoju rečenicu. Ali Danijel je naučio Elizabet šta je mašta.
U trenutku kada roman počinje Elizabet vadi novi pasoš. Britanija je izašla iz Evropske unije i mnogo se šta promenilo. Osim birokratije. „Ovo nije fikcija, ovo je pošta”, reći će joj službenik kada Elizabet iz ko zna kog pokušaja uspe da pošalje neophodnu dokumentaciju.
U trenutku kada roman počinje mnogo se šta već dogodilo, čitavi životi su odigrani.
Ovo je jedna od onih knjiga čije se rečenice lepe za uspomene: „Došlo je vreme da ljudi jedni drugima drže predavanja. Niko više ni s kim ne pokušava da razgovara.”
„Putovanje kroz vreme je moguće… Neprestano putujemo. Iz trenutka u trenutak, iz minuta u minut.” „Niko nije govorio kao Danijel. I svi su govorili kao Danijel.” „Umorna sam od vesti. Umorna sam od toga kako nevažne stvari prikazuju kao važne.” „Pronaći ću je u jesen / Jesen ju je poljubila / Jesenja maglina / Letnji brat jesenja sestra / Jesen je prošla, leta više nema.”
Ovo je jedna od onih knjiga koje vas navedu da zastanete. Zaustavite rutinu, led površine krcne i propadnete, jedini pad koji vas vodi nagore, koji tera da se zapitate. Šta radim ja? Kakav je ovo svet koji me okružuje? Zašto samo stojim i posmatram? Ili sklanjam pogled. Kuda žurim? Gde ću stići? Koje granice zapravo moram da pređem? Kad sam se poslednji put radovala/-o? Umem li da prepoznam ljubav? Čega se plašim? Šta su moje uspomene? Ko ih stvara?
Jesen je još jedan roman iz sezonskog kvarteta Ali Smit, koji još čine i Leto, Proleće i Zima.
Predivan roman.
Roman je bio u najužem izboru za nagradu Men buker, proglašen je Značajnom knjigom Vašington posta i jedna je od deset knjiga godine prema oceni Njujork tajmsa.
„Jesen je nesumnjivo Ali Smit u svom najboljem izdanju.”
Tajms
„Ovo je mesto na kom ćemo reći: Ali Smit ima divan um.”
Njujork tajms