Scientific Essay from the year 2014 in the subject Economics - Case Scenarios, University of Novi Sad, course: Economics, language: Serbian, abstract: “Sistemska” lutanja u Srbiji traju previše dugo – i koštaju i koštaće mnogo Skupno nas koštaju, i tek će koštati, dve kobne zablude: prvo, zabluda o tome kakav tržišni sistem treba i možemo da uspostavimo, a druga, na koji način se to najbezbolnije može ostvariti u konkretnoj situaciji. Višedecenijska tumaranja pre sadašnjih zabluda Sve od reda uzalud, jer su barem dve premise bile pogrešne: 1) da se tržišni privredni sistem može ostvariti kao socijalistički, nekapitalistički. 2) druga zabludna zabluda odnosila se na način kako takav sistem možemo najbezbolnije i najefikasnije ostvariti u konkretnim uslovima. I tako je to tumaranje trajalo godinama, čak decenijama: nakon neuspeha jednog programa, brzo se pravio drugi, u nadi da će “ovaj put biti pronađeno ono pravo”. A to pravo nikako da se nađe i nije se ni moglo naći na gore pomenutim pogrešnim premisama. Samo formalna “prekretnica” nakon 2000. godine Nakon 2000 godine zaista je došlo do bitnih promena. Ali u čemu su se one suštinski sastojale? U ekonomskom pogledu, suština je bila u tome da je već vladajućem (danas se već vidi:pogubnom) neoliberalizmu i u Srbiji dato je zeleno svetlo da se ispolji kao market fundamentalism, tačnije rečeno kao tranzicioni market fundamentalizam. I u su sadržane dve, samo donekle izmenjene, teška zablude. Istina, eksplicitnije nego bilo kada ranije, tržište odnosno tržišna privreda je naglašeno tretirana kao efikasniji aranžman ekonomske aktivnosti od bilo koje netržišne varijante; a samim tim je eksplicitno istaknuta neizbežnost tranzicija iz netržišne (ili quasi tržišne) u tržišnu privredu. Cilj je, dakle, eksplicitno postavljen, odmah ćemo videti, dvostruko neprecizan i lakonski. Ako se ne precizira šta se podrazumeva pod tržišnom privredom, prethodna rečeno je lakonsko ciljno određenje, ne govori mnogo, ostavlja prostor za različita proizvoljna poimanja. Najopštije se može reći da pod tržišnom privredom podrazumevamo neki aranžman ostvarivanja ekonomske aktivnosti. Kažemo neki, jer on nije jednoznačno određene već ispoljava kao dosta široka skala, koja se proteže od visokog stepena liberalizma, laissez fairea, prirodnog (samo)toka (samoregulisanja) ekonomske aktivnosti, sve do, na drugom kraju skale, visokog stepena intervencionizma, regulisanja, korigovanja samotokova. Uspostavljanje optimalnog odnosa između samotokova i intervencionizma, regulisanja/korigovanja pomenutih samotokova, samo po sebi je ozbiljan spoznajni i operativni problem.